Poslu astrologa pristupila sam ozbiljno. Ozbiljnije nego što sam ikada sama bila u životu. Nisam ni slutila šta to sve donosi. I dalje to ne znam.
Klijenti, natalne karte šire vidike i svako iskustvo je zlata vredno. Posao je težak, jako. Ono što ja čujem za mesec dana, recimo, neko ne čuje za čitav život. Ja sam slušač, psihijatar, tumač, skretničar, neko kome se veruje. To poverenje gajim. Ono je princip mog posla.
Niko se astrologu ne obraća jer mu je sve potaman, a ja i moje kolege smo tu da pomognemo i ukažemo im na put kojim bi trebalo da idu. Odluka je uvek na klijentu. Naučila sam da su te odluke kako meni tako i klijentima najteže.
Naučila sam dosta o sebi kroz ovaj posao. Da ne sudim, to nije moje pravo. Nikome.
More različitih ljudi, životnih doba, statusa, poslovanja, karijera, uspešnih i onih manje uspešnih su moji klijenti. Lepeza različitosti koja se širi i iz koje sam naučila da smo u ljubavi svi isti. Glupi, slepi, slabi, neodlučni, gladni iste. To je nit koja nas sve spaja.
Ovaj posao mi je doneo i krivlju kičmu, slabiji vid, bol u zglobovima, sreću kada nekome pomognem i kada mi je klijent srećan i naravno kada se predikcija ispuni. Nema tih para koliko se tada dobro osećam. Ne zbog ega što sam dobro predvidela, nego volim kada su ljudi srećni, što sam dobro uradila svoj posao.
Odluku da ne radim deci natalne karte sam donela na početku. Deca su neispisane knjige i ne želim da sugerišem njihovim roditeljima nešto, a pitanje je ko će im ući u život i doneti nešto. To neću da radim.
Moji klijenti ne znaju, a možda i znaju da sam i ja u lutanju, da nisam savršena i kao takva ih razumem, kroz svoje nesavršenstvo, mogu da im kažem isitinu. Ne uvijam u folije, sem kad moram. Trudim se da sve protumačim narodnim jezikom jer klijetnu ništa ne znači Saturn kvadrat Mars. Apsolutno ništa. Nađem plastičan primer i objasnim apsekt koji ih muči i tražim izlaz ako ih ima.
Naučila sam da se ne bavim sobom jer nemam vremena, živote klijenata ‘vozim’ u glavi par dana, nekada legnem sa njima i probudim se ujutro sa klikom za nešto. Ne radim na brzinu jer se tako ne može raditi. I uvek se trudim da izvučem maksimum pozitive, ali ako je nema ne mogu da lažem. I neću. Lepo kažem, nosićeš taj kamen na leđima i na klijentu je da se navikne. Kao i ljudi sa povređenom kičmom, stentom, dijabetom… Nema tu pomoći, šta da se lažemo, nauči se da se živi s time – jer može.
Hvala vam na dugogodišnjem poverenju!